Akcija za internet

I TELEKOM PROTIV MONOPOLA: Međutim, u nedavnom razgovoru za Svetski servis BBC-ja, generalni direktor Telekoma Srbija Draško Petrović izjavio je da se i Telekom zalaže za ukidanje monopola:

"Mislim da će proces liberalizacije telekomunikacionog tržišta svima koristiti. I Telekomu i korisnicima i razvoju našeg tržišta. Telekom je u poslednje četiri godine pokazao da je bolje radio u onim oblastima u kojima je imao konkurenciju", rekao je Petrović tom prilikom, navodeći kao primer Mobilnu telefoniju Srbije "064", čiji je Telekom većinski vlasnik.

No, po mišljenju Draška Petrovića, liberalizacija bi morala ići postepeno, "kao što je to bilo u Nemačkoj, Francuskoj, Sloveniji i drugim zemljama u okruženju".

U toj njegovoj izjavi kritičari monopola prepoznali su skrivenu nameru da se monopol produži, ali na politički korektan način, budući da bi prosto produženje monopola bilo veoma loše primljeno. Recimo, u najnovijem izveštaju Svetske banke o investiranju u Srbiju, monopol Telekoma spominje se kao jedna od prepreka razvoju zemlje i većem prilivu investicija.

S druge strane, monopol je za državu kao većinskog akcionara Telekoma dosta privlačan jer znači potpunu kontrolu nad telekomunikacijama, a pre svega nad prihodom koji od njih dolazi. I što je još bitnije, cena Telekoma u slučaju skore privatizacije bila bi dramatično viša ukoliko bi se monopol produžio za još neku godinu.

"Devetog juna naredne godine neće se promeniti ništa", kaže Bogoljub Lazić, bivši zamenik ministra za kapitalne investicije i šef vladine grupe koja je pisala Strategiju razvoja telekomunikacija Srbije (koja definiše šta bi se na tom polju u Srbiji događalo u prve dve godine nakon isteka monopola). Lazić kaže da isticanje monopola nema veze sa ranije određenim datumom, već s početkom primenjivanja Zakona o telekomunikacijama, usvojenim prošle godine. A taj zakon se ne može primeniti dok se ne formira regulatorno telo, agencija za telekomunikacije. Posao agencije je da izdaje licence operatorima i uređuje njihove međusobne odnose, kaže Lazić.

"Termin postepena liberalizacija ne postoji u Zakonu. Ali, liberalizacija će po prirodi stvari ići postepeno. Suština je u tome da za taj proces ne bude zapreka. Na primer, ako država koči druge operatore i favorizuje doskorašnjeg monopolistu", kaže Lazić.

Dobri poznavaoci telekomunikacija veruju da je rešenje ovih, ali i mnogih drugih problema u toj oblasti, praktično na dohvat ruke. Za šest meseci, tačnije 9. juna 2005. godine, ističe monopol Telekoma Srbija na fiksnu telefoniju. Teoretski, to znači formiranje tržišta i utrkivanje raznih operatora oko toga ko će pre da vas priključi (ili preotme) pod najpovoljnijim uslovima. U praksi je, po srpskom običaju, nešto drugačije. Kao i u nekim drugim oblastima nepostojanje regulatornog tela koje bi trebalo da kontroliše sprovođenje zakona obesmišljava celu ideju slobodnog tržišta.

Direktor Telekoma Srbija Draško Petrović kaže u razgovoru za BBC da će do kraja 2006. godine telefonska mreža u Srbiji biti potpuno digitalizovana.

Dok se korisnici žale da je protok od 768 kilobita u sekundi neuporedivo sporiji od onog koji im je potreban i koji imaju zemlje u okruženju, u Telekomu Srbije smatraju da je za usluge koje se sada nude trenutni protok sasvim dovoljan.

O internetu se u Srbiji javno diskutuje mnogo manje nego o putevima, prugama ili gasovodima. A trebalo bi da bude drugačije. Krstarenje internetom u Srbiji je često neudobno koliko i putovanje vozom ili automobilom - internet saobraćajnice su spore, veze znaju često da “pucaju”.

Za građane je to još jedna neprijatnost. Ali, poslovnim ljudima, loš internet je ozbiljna prepreka za biznis. Za mnoge investitore kilobajti su važniji od kilometara.

Poseban problem je brzina. Dok se u drugim zemljama već uveliko nude megabitni protoci, domaći korisnici ne mogu da primaju podatke brzinom većom od 768 kilobita po sekundi (brzina protoka informacija izražava se u kilobitima po sekundi). To znači da je korisniku ADSL-a u Srbiji, potrebno i po četiri puta više vremena da sa interneta „skine“, odnosno download-uje određeni fajl, nego što je potrebno korisniku iste usluge u Hrvatskoj ili Sloveniji.
----------------------------------------------------
Telekom Srbije vlasnik je kompletne ADSL infrastrukture, jer se za nju koriste postojeći telefonski kablovi, popularne „telefonske parice“. Telekom je i dalje jedini vlasnik, dakle monopolista fiksne telefonije.

Srpska državna kompanija internet provajderima iznajmljuje svoje kapacitete fiksne telefonije, a u poslednje vreme se i sama bavi „prodajom“ ADSL-a krajnjim korisnicima. S obzirom na to da je kompletna infrastruktura u vlasništvu državne kompanije, svako ubrzanje i proširenje internet kapaciteta je u nadležnosti Telekoma.

„Stepen digitalizacije koji je u 2000. godini bio 30 odsto, sada je 90, a cilj je da do kraja 2007. digitalizacija bude stoprocentna“, kaže Radovan Cvetković za Ekonomist magazin. To znači da bi tek naredne godine sve telefonske centrale u Srbiji bile digitalne. Digitalna centrala preduslov je da korisnik može da dobije ADSL konekciju.

Cvetković kaže da se tek po savladavanju te prepreke može raditi na povećanju brzine protoka informacija. Brzina se, inače, ostvaruje približavanjem centrale pretplatniku, odnosno smanjivanjem dužine bakarne „parice“ između centrale i stana korisnika.

Radovan Cvetković sa druge strane tvrdi da je Telekom upravo u ADSL tehnologiju potrebnu za velike protoke informacija investirao nekoliko desetina miliona evra (ne navodeći tačan podatak, „jer se radi o više investicija iz više direkcija“). On kaže da će Telekom, sigurno, već sledeće godine omogućiti korisnicima znatno veće brzine. Novim brzinama (i do 20 megabita u sekundi, kako najavljuju iz Telekoma) postojaće mogućnost pružanja usluga poput prenosa telefonskog, internet i video saobraćaja po jednoj „parici“.

„Za usluge koje se sada nude protok od 768 kilobita u sekundi je sasvim dovoljan. Brzina od pet megabita uopšte nije potrebna ukoliko ne gledate televiziju“, tvrdi za Ekonomist magazin Dragan Jeremić, direktor sektora za planiranje i razvoj u okviru Telekomove Direkcije za IT.

Jeremić kaže da se ne može primetiti razlika u protoku na 768 kilobita i pet megabita u sekundi, „jer je 768 kilobita sasvim dovoljna brzina da se dostupna količina podataka prihvati, prenese i prosledi“.

Nenad Tešić, predstavnik Internet provajdera Gama Elektroniks-a, smatra da bi u Srbiji već postojali megabitni protoci da postoji više firmi koje se bave iznajmljivanjem ADSL linija provajderima i krajnjim korisnicima.

Ali, da bi recimo „Deutsche Telekom“ ušao u ADSL biznis u Srbiji, morao bi da koristi postojeću Telekomovu infrastrukturu. Ta kompanija, gotovo izvesno, ne bi gradila novu telefonsku infrastrukturu, pošto bi joj za to bilo potrebno previše dozvola, investicija i vremena. To znači da će povećanje konkurencije morati da sačeka da se ukine Telekomov monopol na fiksnu telefoniju, i da se i drugim operaterima omogući da pružaju te usluge.

Produžavanje monopola Telekoma?
20. septembar 2006. | 18:40 | Izvor: Beta
Beograd -- Nacrt Strategije razvoja telekomunikacija do 2010. ne predviđa liberalizaciju telekomunikacija, ocenjeno na skupu u Beogradu.

Time se praktično produžava monopol Telekoma Srbije, kao jedinog operatera fiksne telefonije, ocenjeno je na okruglom stolu u Beogradu. Učesnici skupa, koji je organizovao list "Republika", naveli su da je nedopustivo da strategija predlaže odlaganje uvođenja novog operatera za fiksnu telefoniju do 2010. godine.

Okruglom stolu, kao delu javne rasprave o strategiji koja se završava u petak, prisustvovali su i predstavnici RATEL-a, a predsednik Upravnog odbora te agencije Jovan Radunović je rekao da će sve iznete primedbe biti razmotrene.

On je objasnio da je zakon propisao da monopola u telekomunikacijama u Srbiji ne sme da bude, naveo da se on "lagano uklanja", ali i istakao da za ukidanje monopola u fiksnoj telefoni treba vremena.

Prema njegovim rečima, o roku u kom će biti izvršena demonopolizacija odlučuje Vlada, a ne RATEL.
-------------------------------
"Ukinuta obaveza liberalizacije"

Novinar "Republike" Slavoljub Kačarević kazao je da je pisanje tog dokumenta počelo još izmenama Zakona o telekomunikacijama u aprilu ove godine, a kojima je ukinuta obaveza razdvajanja Telekoma Srbije na preduzeća za bavljenje fiksnom, mobilnom telefonijom i internetom.

"Ta obaveza je bila utvrđena članom 34. Zakona o telekomunikacijama, koji je izmenama promenjen, čime su napuštene osnovne reformske odredbe tog zakona, a to je pre svega namera da se ukine monopol Telekoma Srbije", naveo je on.

Prema njegovim rečima, u predloženu strategiju su uključene sve primedbe Telekoma, pa čak i one kojima to preduzeće traži da bude izuzeto iz sistema javnih nabavki i da se zaposleni u Telekomu izuzmu od ograničenja plata, koje važi za sve državne službe.

"Očigledno je da je predlog strategije pisan potpuno u interesu Telekoma, a RATEL je predložio strategiju ne kao nezavisno regulatorno telo, nego u ime očuvanja monopola Telekoma, a po svoj prilici i po zahtevu vlade", ocenio je Kačarević.
-------------------------------
Liberalno i za fiksnu telefoniju i Internet

Predsednik Centra za razvoj interneta Srbije Slobodan Marković kazao je na skupu da bi RATEL trebalo da pokrene proces liberalizacije telekomunikacionog tržišta, naročito u oblasti fiksne, ali i mobilne telefonije i interneta.

On je naveo da bi trebalo da RATEL prizna faktičko stanje u telekomunikacijama i Telekom Srbiju i Telenor proglasi za operatore sa
značajnim tržišnim udelom u oblasti mobilnih komunikacija, a Telekom za operatera sa značajnim tržišnim udelom u oblasti pružanja usluga fiksne i internet infrastrukture.

Telekom bi, kako je istakao, trebalo i da ukine diskriminaciju internet provajdera koji iznajmljuju pristupne kapacitete po tome da li svoj internet saobraćaj usmeravaju pereko Telekoma ili preko nekog drugog internet provajdera, za šta ima dvostruke cenovnike.

Direktor preduzeća "Inet" Vojislav Rodić kazao je da je liberalizacija telekomunikacionog tržišta važna zbog pokretačkog efekta koji razvijeno tržiste ima na privredu.

"Liberalizacija donosi slobodu izbora, ubrzava tehnički napredak, povećava konkurenciju, a usluge se poboljšavaju uz sniženje troškova", istakao je on.